Severina ima sto puta više pregleda od Rolingstounsa. Da li to znači da je Severina veća i poznatija širom sveta ili su to Rolingstounsi? Teško može da se prevede slika sa Jutjuba u realno stanje, kaže regionalna zvezda Manjifiko (Robert Pešut) pred koncert u Beogradu.
Posle četiri godine, regionalna zvezda Manjifiko pravi veliki koncert 15. aprila u Belexpo centru u Beogradu. Njegov nedefinisani muzički žanr, koji će on u intervjuu Nedeljniku opisati kao “world music”, odavno je postao prepoznatljiv i dopadljiv balkanskoj publici, a muzika koju je komponovao za filmove i serije Dragana Bjelogrlića, “Montevideo” i “Senke nad Balkanom”, ušla je i u “narod”. Naročito evergrin “Pukni zoro”…
Manjifiko važi za jedno od najintrigantnijih imena Slovenije i bivše Jugoslavije, kada je reč o regionalnoj muzičkoj sceni. Poznat je po eklektičnom zvuku i prepoznatljivom humoru, a poigravanje sa raznovrsnim žarovima postalo je njegov zaštitni znak. Svoju muziku opisuje kao retro šik, kombinaciju balkan-disko šlagera i džeza.
Manjifiko je pre dve godine objavio novi album “Charlatan de Balkan”, a beogradski koncert biće prilika da ga predstavi ovdašnjoj publici…
… Kakva su vaša očekivanja?
Izgledamo odlično, sviramo odlično i nadam se da će u tom duhu trajati to veče i druženje. Svako očekivanje je kolevka razočaranja, tako da neću da očekujem ništa. Idem da se zabavljam i napravim dobar koncert, u Beogradu koji mi mnogo znači.
Komponovali ste i muziku za veoma gledanu seriju “Senke nad Balkanom” Dragana Bjelogrlića, međutim, ona je potpuno drugačija od one koju smo slušali u “Montevideu”. Šta je Bjelogrlić ovog puta tražio od vas, očigledno je da se odlično razumete, jer onaj uspeh koji postigne film ili serija, postigne i muzika?
On je tražio taj modernistički pristup poput produkcija HBO-a i serija koje gledamo na evropskim kanalima, “temporary” muzika je stavljena u neku epohu, bez obzira na to da li su junaci vitezovi ili se oblače u modu s početka 21. veka, ako muzika ima sadašnji zvuk, to mu daje neku novu dimenziju. Nismo se toga mi setili, to je pomodan pristup.
Sa muzikom iz “Montevidea” ušli ste i u kafane koje su i danas svojevrsno merilo uspeha, a to vam je i Bjelogrlić rekao: “Kad uđeš u kafanu, ušao si u narod.” Da li je u hiperprodukciji muzike, u kojoj je Jutjub merilo uspeha, teže opstati u muzici na način na koji vi to radite? Da li je teško ostati dosledan?
Ovo što radim s Bjelogrlićem je narudžbina, nebitno je šta sam ja tu mislio, već moram da probam da zadovoljim, pre svega, sliku i želje reditelja.
Muzika se sluša na dva različita načina. Na Jutjubu imaš ljude koji imaju pet, deset, dvadeset miliona pregleda, a uživo sviraju po nekim malim klubovima. Ili obratno. Na primer, Severina ima sto puta više pregleda od Rolingstounsa. Da li to znači da je Severina veća i poznatija širom sveta ili su to Rolingstounsi? Teško može da se prevede slika sa Jutjuba u realno stanje.
Nije teško ostati dosledan ako si profesionalac. Inače, nekako nema smisla.
Vi ste napravili svetsku karijeru, i to sa stilom koji ste takoreći sami izmislili, to je mešavina retro šika, balkan-disko šlagera i džeza. Kakve su reakcije u svetu na tu muziku, na vas, šta strance intrigira u vašoj muzici, šta vam kažu?
Mene su strpali, kao većinu sličnih meni, sa Bregovićem na čelu, u taj žanr “world music”, rezervisan za ono što nije anglosaksonski, što je autorski i što nije na top-listama, već živi svoj paralelni svet i daje neku šarenost oficijelnoj pop produkciji. Mi smo njima samo zanimljivi autori sa istoka Evrope, kao šimpanze u zoološkom vrtu. Sumnjam da im nešto značimo.
Iz vaših ranijih izjava stekao bi se utisak da ste pomalo jugonostalgični. Šta je vama, posle toliko godina, asocijacija na bivšu državu?
Nisam ni za čim nostalgičan, pa ne mogu biti ni za Jugoslavijom. Imam i dalje jugoslovensko političko razmišljanje, ali to nije nikakva nostalgija. Jugonostalgičari su nedefinisana amorfna masa ljudi koji onako nešto lupetaju.
Propuštena je istorijska prilika da sačuvamo mir na Balkanu, zato je Jugoslavija imala smisla. Onda kad smo zaboravili zašto to postoji, mi smo sebi napravili neprijatnu situaciju, krenuli u verske i nacionalne ratove. To nije, dakle, nostalgija, nego žal za propuštenom prilikom koja se prenosi na budućnost, pa mislim da će ljudi da shvate da samo povezivanjem ovih malih naroda, koji su vrlo slični, možemo svoje živote napraviti boljim i mirnijim.
IZVOR: nedeljnik.rs
- Zapratite Jugosloveni objave na facebooku, kliknite OVDJE, ili na link Jugoslaveni.
Primjedbe
Objavi komentar